3. Delta Works

3.1 Delta Komisija

The Deltaworks
Video: The Deltaworks
Delta komisija formirana je dvadeset dana nakon poplave Severnog Mora, 21. Februara 1953. Ova komisija radila je na savetovanju za podizanje bezbednosti. Ovo je bio zahtevan zadatak, jer su Nieuwe Waterweg i Westerschelde morale ostati otvorene, obzirom na ekonomski uticaj na roterdamsku i antverpensku luku. Delta komisija je konačno iznela petočlani plan, koji je kasnije pretvoren u Delta plan, 18. Oktobra 1955. Plan je trebalo sprovesti u narednih 25 godina, a troškovi su bili procenjeni na 1.5 do 2 milijarde holandskih gildera (oko 680 do 900 miliona Evra). Da bi se osigurao kvalitet gradnje brana, 1959. usvojen je i Delta zakon. Iz razloga što različiti delovi Delta Work-a nisu mogli da se realizuju simultano, Odeljenje vode i javnih radova odlučilo je da prati logički sled: od manjih ka većim, od jednostavnih ka komplikovanijim. Odeljenje vode i javnih radova uzelo je u obzir da je zaštita od olujnih poplava bila potrebna što je pre moguće.

3.2 Brane

3.2.1 Kesoni

So-called Phoenix Caissons are dragged to their destination "Veerse Gat" where they will be lowered to form parts of the dam.
Video: Caissons Veerse Gat finished
Igradnja brana u velikim brazdama zemlje bila je veoma problematična zbog brzine protoka vode. Voda je nosila pesak i kamen sa brana. Tako je razvijena nova tehnika: Phoenix jednodelni kesoni. Ovo su izdubljene betonske kutije, koje se mogu postaviti jedna do druge u zemljane brazed. Na ovaj način, one se mogu grupisati i formirati branu. U toku transporta kesona do brazda, oni su privremeno međusobno odvojeni drvenim daskama. Na mestu postavljanja,daske se uklanjaju i kesoni se spajaju. Na ovaj način, svi kesoni međusobno stoje oslonjeni jedni na druge i postaju delovi trajne brane. Brane su inicijalno imale otvore kroz koje je voda od plima i oseka nesmetano mogla da prođe. Kada se postave na mesto, gornji deo kesona pune se peskom i šljunkom. Pre nego što se kapije ugrađene u kesone zatvore, u sam temelj kesona dodaje se kamen i pesak. Spuštanjem kapije kesona, zatvara se morski rukavac i brana je završena. Veersegatdam i delovi Grevelingendama, Volkerakdama i Brouwersdama pravljeni su primenom ove tehnike.

3.2.2 Žičara

Constructing the final 2 parts of the dam by creating a static dam between the Sluice-complex and the
Video: Final fase Haringvliet
U nekim delovima brana ispostavilo se da kesoni i nisu najbolji metod za zatvaranje brazda. Tada je primenjena revolucionarna tehnika. Preko žičara, veliki betonski blokovi, od oko 2.5 tone svaki, ubacivani su u vodu. Izgrađena je gondola koja je mogla da nosi 15 tona materijala, a korišćenjem velikih klješta, betonski blokovi kačeni su za dno gondole. Nakon bacanja ovih ogromnih betonskih blokova u vodu, brana je punjena peskom, da između njih ne bi prolazila voda. Ova tehnika primenjena je u Grevelingendamu, Haringvlietdamu i Brouwersdamu.

3.3 Od slanog do svežeg

Gde je nekada morska voda neometano strujala, sada je čvrsto stajala zapečaćena iza brane. Plima je nestala i slana voda pretvorila se u svežu. Ovo je imalo veliki uticaj na prirodu. Morska riba i biljke su izumrle, a ptice su se odselile. Pojedini delovi zemlje koji su nekada bili poplavljeni sada su bili isušeni. Neki delovi koji su nekada bili suvi tokom oseke, sada su bili pod vodom.

3.4 Oosterscheldedam postaje ‘kering’

Storm Surge Barrier in action!
Stormsurgebarrier
Ovo je bio prvi plan: postaviti branu na Oosterschelde. To bi značilo da će se voda sa druge strane brane polako pretvoriti u svežu vodu. Otpor prema ovom poduhvatu javio se ubrzo, jer je to značilo da će jedinstveno okruženje koje je nekada bilo pod slanom vodom postati “žrtva” bezbednosnih mera. 1976. godine, došlo se do alternative: Oosterschelde barijera postaće prepreka čija će se vrata spuštati samo u specifičnim vremenskim uslovima. Na ovaj način, jedinstveni morski svet, mušlje, školjke, kao i plima, biće netaknuti. Postavljene su barijere koje su štitile oblast od oluje, u dužini od 3 km, sačinjene od 65 betonskih stubova, sa 62 čeličnih vrata koja su postavljena između stubova. Zemljište na koje je trebalo postaviti barijere bilo je suviše slabo. Da bi se ojačalo, brojni zahvati su sprovedeni, npr. postavljeni su džakovi šljunka na koje su kasnije postavljeni stubovi.
Water flows back into the North-Sea
Storm Surge Barrier Oosterschelde
Stubovi su bili najvažniji deo brane. Svaki stub visok je između 30.25 i 38.75 metra i teži 18000 tona. Postavljanje stubova je vrlo precizan zahvat i može se sprovesti samo kada je protok vode slab, u toku plime. Stubovi su postavljani sa spojevima na koje su kasnije montirane kapije barijere. Oosterscheldekering postala je najveća barijera u svetu. Troškovi barijere bili su znatno viši od prethodno planirane brane: bilo je potrebno 2.5 milijarde Evra za završetak barijere. 4. Oktobra 1986. kraljica Beatrisa svečano je otvorila Oosterscheldekering.

3.5 Measlantkering

Closed Maeslantkering seen from the sky
Maeslantkering
Mislilo se da je završetkom Oosterscheldekering-a projekat Delta Works završen. Međutim, poboljšanja nasipa oko Nieuwe Waterweg-a nisu bila dovoljna zaštita okolnih oblasti, pa ni Roterdama. Iz tog razloga, Ministarstvo Voda i Javnih radova organizovalo je javno takmičenje u konstruisanju barijere za odbranu od olujnih udara. Ova barijera bi bila postavljena na Nieuwe Waterweg-u. Budući da je ovaj vodeni tok ujedno i glavna ruta ka roterdamskoj luci, barijera nije smela da prekine brodski saobraćaj; samo je u posebnim situacijama barijera mogla biti zatvorena. Pobednički dizajn sastojao se od dvoje zakrivljenih čeličnih vrata koja bi se spajala na početku vodenog prolaza. Maeslantkering je jedina barijera od olujnih udara u svetu sa pokretnim delovima tolikih dimenzija; svaka od ovih vrata su dugačka 240 metara. U normalnim vremenskim uslovima, vrata su skroz otvorena, usidrena u dok pored vode. Ovo brodovima omogućava nesmetan prolaz do roterdamske luke. U toku olujne plime, vrata se zatvaraju. Zakrivljeni oblik vrata obezbeđuje njihovu neprobojnost tokom oluje. U subotu, 10. Maja 1997. zvanično je otvorena barijera Nieuwe Waterweg u Hoek van Holland-u. Zahvaljujući njoj, million ljudi zaštićeno je od mora.

Philips Dam - Krammer SluizenZandkreek DamMaeslant Kering
Oosterschelde KeringVeersegat DamHaringvlietsluizen

3.6 Značaj Delta Works-a

Napokon, Delta Works je završen. Međutim, projekat je daleko premašio cifru od očekivanih 680-900 miliona Evra. Sveukupno, Delta Works je koštao 5 milijardi Evra. Pored ukupnog smanjivanja dužine morskog bedema za 700 km, Delta Works imao je i mnogo drugih prednosti. Prva od njih bila je bolja snabdevenost okruga svežom vodom koja je od velikog značaja za poljoprivredu. Pored ovoga, Delta Works doprineo je i saobraćaju i vodenim tokovima u sklopu kopna. Konačno, osetio se veliki uticaj na razvoj ekonomije, rekreacije i same prirode. Neki predeli prirode otišli su u nepovrat, ali su zato neka prirodna blaga napravljena i očuvana. Delta Works su globalni model tehnološkog razvoja u kome bezbednosti ljudi i prirode igraju centralnu ulogu. Stoga je Holandija proširila svoje vidike u perspektivi bezbednosti i očuvanja vode. Delta Works predstavlja uspešan kompromisni bilans između bezbednosti, ekonomije, rekreacije i prirode. Međutim, završetak Delta Works-a za Holandiju ne znači i oproštaj sa brigom o vodama, Holandija sada ima nove izazove sa kojima se suočava. Klimatske promene zahtevaju fundamentalni osvrt na dugotrajniji životni dizajn Holandije, za buduće generacije. Pored toga, zemljište koje je posle isušivanja postalo bljutavo, slegnuto zemljište, kvalitet vode i ekologija, sve ovo zahteva nove poduhvate. Da bi ovakve izazove odgovorno rešila, Holandija će u budućnosti ulagati u trajne delta sisteme, u zamenu za socijalno prihvatljive troškove.