2. Poplava Severnog mora 1953

Extra edition of the Dutch News in 1953, in which the first images are shown about the devastated area.
Video: First news about floods 1953
U noći 1. Februara 1953. Godine, kombinacija prolećne plime i severozapadne oluje na Severnom moru, dovela je do velike prirodne katastrofe koja je imala uticaj na Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgiju i Holandiju. 2167 ljudi izgubilo je život, od kojih je 1835 bilo iz Holandije. Ova katastrifa imala je veliki uticaj na sadašnjost i budućnost zaštite Holandije od mora.

2.1 Skloništa, Bedemi i Polderi


Animation: Flooded area
Poplave su se u prošlosti u Holandiji mnogo češće dešavale. Nekada je živote gubilo i hiljade ljudi. Da bi se zaštitili od mora, ljudi su počeli da grade nasipe; takozvane ‘vlietbergen’ ili ‘terpen’ brda. Kako je veličina ovih nasipa rasla, manja sela su se čak i gradila na vrhovima ovih brda. Da bi spojili sela, ljudi su gradili male obalske nasipe između njih, na kojima su izgradili poldere. Zahvaljujući bedemima i vetrenjačama koje su održavale zemljište suvim, Holandija je rasla iz dana u dan, deo po deo.

2.2 Oslabljeni bedemi

Dike that just survived the enormouse high tides. Clearly one can see that the dike has been undermine to the core.
Dike undermining
Godinama pre velike poplave Severnog mora 1953. bilo je jasno da bedemi nisu dovoljno visoki da bi mogli da zaštite kopno od visokih poplava. Dužina bedema je bila prevelika i oni su polako propadali, što zbog slabog održavanja, što od štete koju su pretrpeli u II svetskom ratu. Plan za strukturalna unapređenja bedema i skraćivanje obale uporno je bio u senci drugih stvari, tako da je samo mali broj projekata zaista realizovan. Do kraja januara 1953, Delta Komisija predstavila je prvi izveštaj koji je sadržao planove za presecanje velikih morskih rukavaca u kopnu u cilju zaštite od morskog uticaja. Međutim, samo par dana kasnije, desilo se neminovno.

2.3 Meteorološki uzroci poplave

Through enormous hole in the dike water makes itself a way to the lower laid land.
Dike destroyed
Loše stanje bedema na delti postalo je bolno očigledno prvofebruarskog jutra 1953. Na jugu Islanda, 30. Januara pojavilo se olujno polje sa velikim poljem niskog vazdušnog pritiska koje je nastalo. Sa severozapada došlo je do Holandije i stuštilo ogromne količine vode u pravcu Kaleskog moreuza. Ovaj uski tesnac poslužio je kao levak, ubrzavajući dotok vode sve više i više, dok je nivo vode drastično rastao. Situacija se pogoršala nakon što se na granici Škotske fomirao uragan. U nekim delovima Holandije, voda je već prerasla visinu bedema. U noći 31. Januara
Horse standing in the water
Horse standing in the water
oluja iznad Severnog mora postal je jača, a vetar na obalama duvao je jačinom od 10 stepeni Boforove skale. Oluja u kombinaciji sa prolećnom plimom u kombinaciji sa pozicijom Sunca i Meseca, učinila je da nivo vode raste daleko brže nego što bi to obično bio slučaj. Najviši nivo voda je dostigla u 03.24 tog jutra, kada je bila na nivou od 4,55 metara iznad N.A.P. (novi amsterdamski sistem merenja). Bedemi nisu pravljeni da izdrže ove visoke nivoe vode i prvi bedemi su urušeni i pre nego što je voda dostigla svoj najviši nivo. Uništeno je ukupno 89 bedema.

2.4 Zaprepašćujuća snaga mora

House that still stands on a few wooden beams and one outer wall.
Vestiges of a house
Mnogi ljudi probudili su se uplašeni vodom usred noći. Kuće su se rušile pred bujicom vode i razornom olujom. Ozbiljnost situacije u zahvaćenom delu još nije bila vidljiva spoljašnjem svetu. Situacija se pogoršala kada je prvog februara popodne došlo do nove plime. Ova poplava odnela je najveći broj života. Zbog već uništenih bedema, voda je ušla u poldere i dostigla još viši nivo. Mnoge od kuća koje su preživele prvi udar poplave, uništene su u drugom talasu. Za mnoge je pomoć stigla prekasno.

2.5 Pomoć

Rescue-squad walks over one of the temporary emergency sandbag dams.
Sandbag dam
Zbog poplavljenih puteva, početak operacije spasavanja počeo je kasno. Ozbiljnost situacije postal je očigledna u ponedeljak, jutra drugog februara. Stanovnici zahvaćenog područja evakuisani su, a vreće sa peskom bacane su iz aviona. Pokrenut je veliki program pomoći unutar Holandije, a i daleko van njenih granica.

2.6 Obnova zahvaćenih delova

Nylon sandbags are use to close the opening in the embankment
Closure with sandbags
Ministar Drees objavio je 4. Februara 1953, u Drugoj Komori, da će najviši prioritet postati obnova bedema. Pored toga, Vlada je formirala Delta-komisiju, kojom je predsedavao generalni director odeljenja za vodu i javne radove, gospodin Marais. U međuvremenu, volonteri i radnici na bedemima radili su naporno na zapušavanju rupa na bedemima. Na mestima gde su rupe bile prevelike, one su zatvarane takozvanim jednodelnim kesonima. Krajem 1953. Region je zvanično proglašen isušenim.

2.7 Posledice

Posledice poplave bile su katastrofalne.

• 1835 ljudi umrlo je od posledica nepogode

• 200000 stoke se udavilo

• 200000 hektara zemljišta je poplavljeno

• 3000 kuća i 300 farmi je uništeno

• 40000 kuća i 3000 farmi je oštećeno

• 72000 ljudi je evakuisano

• 91 km bedema ozbiljno je oštećen u Zuid-Holland-u, sa rupama veličine i do 1 km

• 10 km bedema je ozbiljno oštećeno u Nood-Brabant-u

• 38 km bedema je ozbiljno oštećeno u Zeeland-u, sa rupama i do 3.5 km